Get in touch

If you have any questions regarding yoga training, seminars or simply want to say hi to me, use the form on the right. I'll make sure I reply to you in a timely manner.

You can also find me on my Facebook page.

         

123 Street Avenue, City Town, 99999

(123) 555-6789

email@address.com

 

You can set your address, phone number, email and site description in the settings tab.
Link to read me page with more information.

Devi u medijima

Intervju sa Devi Mohan u magazinu Štajerac, Maribor, Slovenija, Decembar 2018.

Devi govori o tome šta je nju i porodicu Mohan dovelo u Svetu Anu, o budućem duhovnom centru u Sv. Ani, o svojoj životnoj filozofiji, časovima joge koje podučava, dobrotvornom radu i životnim planovima.

Devi and Mohandji for the first time in Slovenian media.jpg

INTERVJU SA MOHANDJIJEM (I DEVI MOHAN) ZA NOVINE DNEVNIK, NOVI SAD, NOVEMBAR 2017.

Mohandji TVmagazin 25 11 2017.jpg

onlajn Intervju sa Devi (tada još Bibom) Mohan za RYL, 4  Maj 2015

Život od Zapada do Istoka – intervju sa Bibom Mohan

Devi .jpg
RYL 1.jpg

Tekst intervjua:

Biljana (Biba) devojačko prezime Radonić, udato Mohan. Rođena u Slatini (zapadna Slavonija), školovala se u Italiji (Američki Univerzitet “John Cabot” u Rimu) i Americi (Krok Institut za Mirovne Studije u sklopu “Notre Dame” Univerziteta u Indijani, jednog od najjačih Univerziteta u Americi). Tokom rata ranih devedesetih je sa porodicom izbegla u Srbiju i po završetku Gimnazije radila je kao  prevodilac za Ujedinjene Nacije (u Iloku, Skoplju i Prištini).

Njen život je film/bajka koji bi mogao uskoro da se ekranizuje. Žena koja se ostvarila kroz više uloga u životu, samo zato što je bila otvorena, prepuštena, vođena snagom intuicije i ljubavi.

Za mnoge glumce je san Holivud, a ona  je završila u indijskim filmovima. Žena sa Balkana, obišla je svet i svoju ljubav/srodnu dušu pronašla u Indiji.

1.     Šta je za tebe Balkan, a šta Indija? Dva pomešana sveta u tebi, miris sveta koji nas vuče i ne da da stanemo.

Nakon 15 godina života u inostranstvu, sada gledam na Balkan na sasvim novi način. Frustracija zbog ekonomskih izazova se oseća, no na Balkanu postoji nešto zaista posebno, jedan ogromni potencijal koji vidim ponajviše u mladim ljudima.. Za mene Balkan predstavlja intenzitet života, strasti, šarenila i talenta koji samo treba pravilno usmeriti. To sam uvidela tokom studija u Rimu (2000 – 2004 god.). Na fakultetu John Cabot je bilo nas petnaestak sa Balkana, kao bivša Jugoslavija u malom. Bez lažne skromnosti, tada sam uvidela koliko smo mi odskakali od drugih studenata.. Inteligencija, humor, talent za ples i umetnost, kritičko razmišljanje, izrazita individualnost – sve to sam mnogo više primećivala tada kada sam bila okružena studentima iz svih krajeva sveta i stoga bila u mogućnosti da nas uporedim sa drugima. Pošto sam stipendiju za studije dobila sopstvenim trudom i običnom prijavom preko interneta, želela bih svojim primerom inspirisati mlade ljude da ne odustaju od svojih snova, da vredno uče, da savladaju što više stranih jezika, te da nauče da koriste internet kao jedan prelep prozor u svet. Nikad ne treba kriviti druge, sistem itd. no preuzeti odgovornost za svoj život, fokusirati se, dati sve od sebe, a ostalo prepustiti višoj sili.

Na Balkanu smo puno toga prošli i po pitanju duhovnosti zaista se oseća određena zrelost i spremnost ljudi da se otvore višim uvidima i iskreno rade na sebi. Kako sam s vremenom otkrila divne energije i manastire na Fruškoj Gori, Najdanove krugove, manastire na Kosovu, piramide u Bosni, planinu Rtanj, Ostrog, kao i divne duhovne ljude u Splitu tokom nedavne posete Dalmaciji, još više me fascinira ovaj region i njegova posebnost. Polako uviđam zašto je moja duša birala da se utelovi baš na Balkanu!

Što se Indije tiče, bila je to ljubav na prvi pogled, jedno duboko prepoznavanje. Mogla bi napisati knjigu utisaka o Majci Indiji, njenom šarenilu, raznolikosti, suprotnostima koje su drastične no ipak u sebi svojstvenom skladu, vrevi koja vodi u tišinu, skromnosti i apsolutnoj prilagodljivosti ljudi, duhovnosti koja je usađena duboko u njihov DNK, o drevnim mudrostima i dubini filozofije večne Sanatana Dharme koja je poput najveće dragocenosti prenošena sa kolena na koleno nikad ne postavši dogma. I na kraju, to je moja Indija kao majka i kolevka Joge, drevne nauke nezamislive dubine koja me skroz osvojila i kojoj želim posvetiti svoj život kao njen verni sluga i instrument.

Iskrenost, šarolikost i intenzivnost bi po meni bile zajednički nazivnici Balkana i Indije.

2.     Kada i kako si spoznala potrebu za duhovnim buđenjem?

Sve je počelo sa intenzivnim iskustvom sa Bogorodicom u jednom manastiru u Srbiji 1998. god. kada sam ugledala kupolu oslikanu freskom “Bogorodica šira od nebesa.” Bio je to jedan totalno neobjašnjiv momenat. U raširenim rukama svete Bogorodice doživela sam intenzivno širenje svesti u svim pravcima, kao neku eksploziju ogromne energije. Prestala sam disati i samo znam da su mi suze bukvalno lile niz lice mada ja uopšte nisam plakala. Uvek sam osećala posebnu povezanost sa Bogorodicom, njeno sveto prisustvo u mom srcu, a to su mi kasnije potvrdili i vidoviti majstori iz Indije. Verujem da je i stipendija od 40,000$ za studije u Americi (Notre Dame kampus je posvećen Bogorodici) 2004.g, bez ikakve protekcije na zemaljskoj ravni, bio upravo Njen blagoslov.

No do istinskog poriva za duhovnim buđenjem došlo je nakon tzv. “iskustva bliskog smrti” na Kosovu 2000. god. O detaljima tog iskustva nekom drugom prilikom. U momentu kada sam spontano odlebdela iz tela, svest mi se počela širiti velikim intenzitetom. Imala sam osećaj da prolazim kroz neku vrstu tunela koji je sačinjen od impresija iz života. Kako sam prolazila dalje tim tunelom, živa Svetlost na njegovom kraju je bivala sve jača i bliža. Neverovatna Ljubav preplavljivala je celo moje biće i taman kad sam se počela rasplinjavati u toj najuzvišenijoj svetlosti Ljubavi, primila sam telepatsku poruku: “Tvoje vreme nije još došlo. Nisi ispunila svoju misiju. Tvoja misija je da služiš Jedinstvu.” U tom momentu sam se počela zgušnjavati, ako tako mogu reći, i ubrzo ponovo zatekla u fizičkom telu. Tada sam skroz prevazišla strah od smrti, istinsko duhovno traganje je započelo. Velika žeđ da se ponovo kupam u tom uzvišenom stanju svesti, te da ostvarim misiju svoje duše, me od tada ne napušta...     

3.     Mislim da svako od nas ima knjigu koja ga menja iz temelja, koja ga pokreće i transformiše. Koja je to knjiga koja ti je promenila život u svakom smilu?

U mom slučaju je to živa knjiga “Autobiografija jednog Jogija” od Paramahamsa Joganande. Ta knjiga je istinski živa jer je vibracija duhovnih Majstora usađena u nju. Jedna velika istina koju je izrekao Jogananda u toj knjizi mi se naročito urezala u pamćenje. Rekao je da je najveća milost biti u fizičkom prisustvu duhovno uzdignutih bića. To je poput blagoslova da stalno pijemo sa Izvora i u tom procesu i sami rastemo mnogo većom brzinom nego što bi to inače bio slučaj. Nisam znala kako, no verovala sam da ću dostići takav blagoslov u svom životu. Napustila sam Ameriku po završetku studija i život me uskoro odveo u Dubai, koji je samo sat i po leta avionom od predrage mi Indije….

4.     Imala si priliku da se sretneš sa Sai Babom u Indiji, kako je izgledao taj susret?

Sai Babi me 1996.god. odvela jedna izuzetna holistička doktorica i iskrena Babina poklonica iz Splita, Dr. Anđelka Majić, koja se otisnula da sa svojom GDV kamerom putuje po Indiji kako bi skenirala aure duhovnih Majstora. To mi je zvučalo jako zanimljivo, pa sam uzela dve nedelje odmora sa posla i pošla sa njom. Tako smo stigle i do Sathya Sai Babe. To je bila neopisiva milost i veliko učenje, kao da sam se po prvi put pogledala u ogledalo i priznala sebi šta mi se nije svidelo u odrazu, tj. na kojim karakteristikama moram iskreno poraditi kako bi živela najvišu verziju sebe. Sai znači Istina, Istina našeg bića koju možemo spoznati i iskazati samo kroz Ljubav i istinski rad na sebi koji prevazilazi granice ega i udobnosti. Sai Baba je takođe rekao “Moj život je moja poruka.” Smatram da je to nešto što svi mi trebamo ostvariti, da služimo sopstvenim primerom..

5.     Živeti život bolivudske zvezde makar na tren je za tebe bila stvarnost? Opiši nam tu stvarnost J

Način na koji sam dobila ulogu junakinje u filmu “Foreignchi Patlin” je još jedan primer neverovatne božanske igre (“leela”) koja je zanimljivija od bilo koje komedije koju čovek može zamisliti. Režiserka tog filma me primetila sa Mohanđijem na nekom splavu u Dubaiju. Rekla mi je da ima izrazito jaku intuiciju da sam ja upravo ta junakinja za kojim tragaju. Ja sam joj rekla da se u životu nisam bavila glumom, no ona je insistirala. Bukvalno sam iz šale i avanture prihvatila to iskustvo. Moje prethodno poznavanje borilačkih veština, Salsa plesa, Joge i indijskog duha uopšte je sve došlo kao naručeno za taj film. Najveće iznenađenje je usledilo kasnije. Film “Foreignchi Patlin” je postao najuspešniji film moderne Maharaštranske kinematografije u kom je po prvi put ikada strankinja odigrala ulogu junakinje i iz Zapadnjakinje se uspešno transformisala u pravu Maharaštransku ženu. Kad su me pozvali na premijeru filma nisam ni sanjala šta me očekuje – pomanhitale rulje kretale su se ka meni u potpunom delirijumu, deca su tražila da im dam autogram na ruci jer u datom momentu nisu imali papir, radili su tradicionalni ritual Arati na meni, totalno ludilo. Na kraju sam dobila i njihovu čuvenu Raštra Bhušan nagradu koja predstavlja zaista veliku čast. Kad god letim za Bombaj na aerodromu me neko prepozna jer se taj film i dan danas prikazuje bar jednom mesečno na najgledanijim TV kanalima na Marati jeziku, jednom od 40-ak jezika u Indiji... Najbolje od svega je da sam ja tu jedva i glumila, osećala sam se nekako prirodno u toj ulozi, jer je činjenica da taj film ima dosta dodirnih tačaka sa mojim stvarnim životom. Prosto da se čovek dobro zapita šta je stvarnost, koji “matriks”, te da uvidimo kakva je igra ovaj naš život…

6.     Tvoja iskonska želja  bila je da se udaš za duhovnog Učitelja kako bi zajedno s njim služila drugima. Kako izgleda život pored Mohandjija, jednog od najznačajnijih duhovnih Učitelja u  21.veku?

Izuzetno veliki blagoslov no takođe i veliki izazov i odgovornost – teško je to opisati u par reči. Pisala sam o tome detaljno u blogu po imenu Mohandji Faktor koji se može naći na sajtu mohandjisrbija.wordpress.com. To je bila moja velika želja koju sam osvestila nakon iskrene i duboke kontemplacije. Sai Baba je rekao nešto zaista veliko “Budite svesni svojih želja. Pazite dobro šta želite jer bi vam se to moglo i ostvariti.“ Ne mogu reći da sam tada bila svesna svih izazova koje bi život sa jednim duhovnim Majstorom potpuno posvećenom služenju drugima doneo, no ne kajem se ni jednog momenta jer mi cilj nikada nije bila udobnost no duhovni rast.

7.     Plod tvoje i Mohandjijeve ljubavi je Mila, prekrasna devojčica sveta. Kada vidiš nju šta vidiš?

Mila je najveći blagoslov u našem životu do sada. U njoj se božanski prelepo spajaju lepota Balkana i Indije. Njen svetli ten, glatka crna kosa poput sjajne grive crnog mustanga, okice koje sijaju izuzetnom jasnoćom i svetlošću viših svetova, tople rukice u kojima se sva topim kad god me zagrle, izuzetna senzibilnost i suptilnost, neizmerna ljubav prema svim bićima, glasić koji osvaja sve kojima se obrati – šta reći nego “Bože, hvala ti…” Smatram da nju nemamo šta učiti, samo je pustiti da se razvije i procveta.

8.     Gde sebe Biljana Mohan vidi za 5 godina?

Pošto su mi dve stipendije promenile život, osećam veliku zahvalnost i poriv da se i sama aktiviram na polju obrazovanja. Vidim se na svetskim univerzitetima kako sejem seme svesnovanja, Joge, tehnika disanja, ljudskih vrednosti i holističkog pristupa životu i zdravlju u umovima i srcima mladih ljudi. To mi je velika želja i u tome vidim spoj mojih mirovnih studija, rada za Ujedinjene Nacije, dubokih unutrašnjih iskustava i uvida tokom života sa Mohanđijem, te obrazovanja u oblasti Joge i dosadašnje prakse iste.

Smatram da je neophodno uvesti ovakav jedan predmet na fakultetima kako bismo pripremili mlade ljude, našu budućnost, da u svoj trci i pritisku modernog života nauče kako da se nose sa stresom, izazovima uma i talasima emocija, te da smognu snagu da da se suoče sa svojim strahovima, te da spoznaju i žive svoju Istinu. Takođe ih želim inspirisati da uvide božansko prisustvo u očima svih živih bića, te da u istima prepoznaju svetlost Sebe. Smatram da dolazi vreme duhovnosti koja prevazilazi granice dogme, vreme kada se slavi i objedinjuje suština svih religija - a to je Ljubav, čista i bezuslovna, nemerljiva i jedina stvarna.

Mohanđi i ja, kao i svi oni koji svesno biraju da budu deo naše duhovne porodice (ne volimo koristiti reč organizacija) posvećeni smo ovom pokretu bezuslovnosti i čistote, koji počiva na stubovima Vere i Ljubavi. Meditacija “Moć Čistote” koju je Mohanđi u mom prisustvu telepatski primio 2007. god. je do sada dotakla na stotine hiljada života. Držimo je besplatno u raznim zemljama, prevedena je na nekoliko jezika i može se besplatno preuzeti sa veb stranice mohanji.org

Takođe želim dotaći na milione života putem naše dobrotvorne institucije ACT Foundation čiji sam Predsednik globalno (actfoundation.org), te biti instrument osnaženja i uzdignuća onih koji su obespravljeni, bespomoćni, ugušeni siromaštvom, glađu, bolešću i nedostatkom ljubavi i podrške. Bila sam i sama gladna i ponižavana tokom izbeglištva, znam kako je biti skroz skrhan, te kako je tada dragocen i najmanji gest bezuslovne ljubavi i podrške. U svoj toj tmini, takav gest budi snagu volje kroz božansku iskru iznenadne spoznaje da sve ima svoj dublji smisao i da u igri života uvek možemo kreirati sebe iznova. Ne postoji ništa lepše od takve ljubavi i služenja istoj!


Intervju sa Mohanđijem za magazin Sensa, Milan Bojić, Nova Svest (Mart 2013): 

Intervju možete pročitati ovde

Nova Svest 1.jpg

Tekst intervjua:

Reke osećanja plove ljudskim životima, oblikujući naše odnose i vezujući nas za predele, predmete, ili druge ljude. Mi ostajemo pod njihovim utiskom ne sluteći da postoji nešto mnogo veličanstvenije, nešto univerzalno i izvorno, kao okean u koji se sve reke ulivaju. Bezuslovna ljubav je taj okean, ona je Božja emocija koja rađa sve - iz nje smo došli, i u nju ćemo se vratiti. Međutim, kakvu svest treba da poseduje onaj koji živi kroz Bezuslovnu ljubav i deli je nesebično svima oko sebe?


Takav čovek koristi svest samog “okeana”, on je jedno sa svešću “Oca” koji nas je stvorio i stoga takav čovek hoda među drugima kao učitelj, kao ogledalo u kom svi mogu videti svoj savršeni odraz.
Provesti par minuta u prisustvu takvog učitelja znači dodirnuti svoju promenu, a provesti tri dana pored njega, razgovarajući i meditirajući sa njim, to je već iskustvo koje menja sam život.

Da bi se opisao Mohanđi  potrebna je knjiga, bez kraja i poslednje korice, jer on protiče kroz beskonačnost, svestan svakog njenog delića. Ipak, ono što se o njemu može reći, jeste da je veliki učitelj  koji isijava Bezuslovnu ljubav, da je otac predivne devojčice Mile i suprug divne žene po imenu Biljana ( sa nadimkom Biba ) koja je poreklom srpkinja. Sudbina je htela da se Indija i Srbija spoje u najsuptilnijoj igri Duha i tako ovaplote zamajac prosvetljenja koji se polako ali sigurno širi čitavim svetom. Pored humanitarnog rada kroz organizaciju “Blagoslovimo svet” (Bless The World) i vođenja meditacija širom sveta, Mohanđi je bio i uspešan poslovni čovek koji zarađuje za život. On kaže da svi treba da rade i budu nezavisni i samodovoljni, jer kako možemo pomoći drugima ako prvo nismo pomogli sami sebi. Koristiti duhovnost i meditaciju kao bekstvo od stvarnosti pogrešan je put, uči nas Mohanđi i tako ističe važnost svesnosti na svim životnim nivoima.


Njegova predavanja su besplatna, a vođene meditacije možete besplatno preuzeti na sajtu mohanji.org. Nesebično davanje je osnovni postulat kojim Mohanđi uči svoje sledbenike, jer samo kroz nesebično davanje i Bezuslovnu ljubav, mi čistimo svoje biće od nagomilanih tereta karme.  

Put kojim je P.K.Mohan išao do svog prosvetljenja i sadašnjeg imena Mohanđi (koje mu je nadenuo jedan svetac) bio je obeležen porodičnim nerazumevanjem u mladosti, poslovnim uspesima, ali i veoma tragičnim događajima. Kada je kao uspešan poslovni čovek 1992. godine stupio u brak sa tadašnjom saputnicom Saritom, nije ni slutio šta mu sudbina sprema. Nakon tri godine braka dobio je kćerku Ammu, da bi je nakon samo pet godina od njenog rođenja, izgubio u tragičnoj saobraćajnoj nesreći.  Nakon toga, u Mohanovom životu sve je krenulo nizbrdo. Ubrzo se razveo od žene, sve stvari su mu bile pokradene, investicije su propale, i na kraju je izgubio i posao.

Sva ta agonija i patnja su se takođe odrazile i na njegovo zdravlje u vidu kamenja u bubregu, kao i problema sa kožom u obliku akutne suvoće kože i neizdrživog svraba – život mu je postao pravi pakao. Kao slomljen i ogoljen čovek, koji je imao sve a potom sve izgubio, Mohan je ušao u samoću i introspekciju. I tada, čuda su počela da se događaju. Njegova svest doživela je preobražaj, veliki duhovni učitelji ušli su u njegov život i pomogli mu da i sam to postane. Počeo je da prima poruke i uputstva sa viših razina svesti, bilo direktno ili telepatski, te da spoznaje blaženstvo pukog bivstovanja usled dubokog zarona u sebe, u spoznaju Ja Jesam. 

Kao kruna novog života, 2007. godine pojavila se Biljana Radonić (Biba), sa kojom će kasnije dobiti ćerku Milu.
Priča o Mohanđiju i Bibi je moderna bajka koja zaslužuje da bude ekranizovana od kompanije Walt Disney. Svi detalji te priče mogu se pronaći na blogu koji Biba vodi (glavni blog je na engleskom). Takođe, blog koji vodi Mohanđi (brahmarishimohanji.wordpress.com) prava je riznica mudrosti.


O usponima i padovima u svom životu, Mohanđi kaže:


„Kakva privilegija – ovaj život, ovo postojanje. Prebrodio sam mnoge oluje i hodao putem trnja, podsmeha, prezira. No ipak, privilegija ovakvog puta je bila ta što mi je omogućio da shvatim ZAŠTO se sve desilo baš tako kako jeste. Sada uživam plodove te jasnoće, te spoznaje…
Ništa se ne dešava slučajno. Sve ima dublji razlog, dublje značenje. Sve neizvesnosti, gubici, trnje i prezir sa kojima sam se suočio, sve sam razumeo kao unutrašnje čišćenje i suštinsku pripremu za nešto mnogo veće, nešto mnogo značajnije, uzvišenije, božanskije.
Svaki put kada bih nešto izgubio, taj isti gubitak bi ojačao moje duhovno postojanje, polirajući oštre ivice mog ega. I sve to bez imalo mržnje, bez žalbi. Moj vidokrug se proširio, odbacujući svaki teret koji sam do tada svesno ili nesvesno nosio kroz život. Ova iskustva, ove spoznaje, dok  se sve, čak i moje postojanje, rušilo oko mene, smatram velikom privilegijom. Neizmerno i iz dubine duše sam zahvalan Božanskoj sili na ovom blagoslovu, ovakvoj milosti, ovakvoj privilegiji.“


Osoba žedna znanja može provesti dane i noći neumorno čitajući njegove inspirativne i prosvetljujuće reči.  Čak i najnemirniji um dobiće odgovor na svako svoje pitanje. Oni koji su proveli vreme kraj njega, otišli su promenjeni, zasigurno. Razgovor koji je vođen sa njim, ima tu istu snagu. 


Kako prepoznati pravu duhovnost?

Razlika između kulta i prave duhovnosti je u tome što vas kult vezuje za sebe putem straha, dok vas prava duhovnost oslobađa, dozvoljava da rastete. Prava duhovnost je put ka oslobođenju, dok se kult svodi na kontrolu i vezivanje. 
Guru u suštini nije osoba niti ima bilo kakav oblik. Guru je princip. Taj princip se može pojaviti u obliku ljudskog bića i voditi razgovor, ili vam može doći u obliku suptilne poruke iz prirode. No kad je učenik spreman, učitelj se zasigurno pojavi.
 

Ljudi su bića kreacije, mi imamo neprestanu potrebu da kreiramo i stvaramo. Odakle dolazi ta potreba, zašto je naša priroda stvaralačka?

Način na koji stvaramo sami smo odabrali. Stvaranje se odvija uz pomoć izbora i prenosi se generacijama takođe uz pomoć izbora. Moramo da shvatimo da smo mi izabrali da iskusimo i bes i mržnju i neprijateljstvo, jer su nam ta iskustva potrebna. Prvi nivo kreacije je misao, zatim reč, potom akcija. Pre svega toga, postojala je želja iz koje je nastala misao. 
Ukoliko se pojavi neka misao i ostane samo na tom planu, a ne pređe u reč i akciju, to je onda samo prolazna misao. Međutim postoje misli koje nas ne napuštaju, koje sadrže fokus i pažnju.

U odnosu na sve misli koje nam jure kroz glavu, ove čine samo jedan manji postotak. Takve misli, koje imaju snagu u sebi, kreiraju našu sudbinu. One nas guraju prema nečemu iz razloga što iza njih stoji želja da to iskusimo. Tada je bolje ući u proces i ispuniti želju, jer tako ćemo je na kraju eliminisati. Još bolji način je posmatrati misao, kao što posmatrate decu kako se igraju. Samo ih posmatrati, bez uplitanja ili prosuđivanja. Kada nam se pojavljuju misli uzrokovane nekom lošom navikom, na primer treba mi alkohol, tada se treba zapitati da li sam to zaista ja, ili samo misao koja prolazi kroz mene?
Biti objektivan posmatrač, to je najbitnije.  
Stvaranje na zemaljskom planu potiče iz želje, dok stvaranje na višim planovima potiče iz svrhe.  

Dok odrađujemo našu staru karmu, mi istovremeno stvaramo i novu. Kako izaći iz tog kruga?

Vi ne donosite svesne izbore. Kako uopšte znate zašto se nalazite baš u toj stvarnosti u kojoj živite? Da ste svesno birali, sigurno biste izabrali samo pozitivne stvari. Svi bi bili milioneri. Dakle zašto postoje te razlike u životima? Upravo zbog nesvesnih izbora.
Bez obzira da li volimo svoju karmu ili ne, ona će se odvijati do našeg poslednjeg daha. Ona je kao šoping lista, ili plan koji smo sami napravili za ovaj život, i ona će se odigrati na način na koji je to potrebno. Ono što možete učiniti za naredni život je veoma prosto. Ukoliko postanete objektivni posmatrač, dok odrađujete svoju staru karmu, ukoliko se ne vezujete i ostanete slobodni i objektivni, onda više ne akumulirate novu karmu.  A kada ne akumulirate dalje, onda se težina smanjuje. Potom, kada budemo napuštali ovaj život, ukoliko je prtljag ili teret lagan, onda neće biti problema. Tada možda uvidite da nemate više puno želja koje vas vezuju za Zemlju i da ne treba da se vraćate ovde ponovo.

Šta je u prirodi vezivanja?

To se događa kada smo u svakodnevnom budnom stanju. Dok smo u snu ili dubokom snu, mi se ne vezujemo ni za šta. Samo u toku dana dok smo budni mi osećamo da smo vezani za mnoge stvari. Osećamo da ako pustimo nešto, onda će nam se dogoditi nešto. Priroda uma je takva, odatle dolazi potreba za posedovanjem. Um je lepljiv, on mora da se drži za nešto. Njemu treba nešto definisano, opipljivo, neka forma koju može osetiti čulima. Ukoliko umu pokušate da predstavite nešto neopipljivo i nevidljivo kao što je Bog, on će pokušati da stvori sliku i ram Boga. Međutim Bog nije slika i ne može stati u ram. Zbog toga je um zbunjen. 

Zbog čega je važno opraštanje?

Sve religije sveta insistiraju na opraštanju. Opraštanje je moćna stvar, kada oprostimo tada se oslobađamo tereta iz svog sistema. Vrlo je važno da svesno oprostimo svima, jer tada svako može da ide na svoju stranu i nastavi svoj put. Jedino što mi zaista posedujemo u ovom životu, jeste naš unutrašnji prostor. Šta god smo stekli u spoljašnjem svetu to ćemo  ostaviti iza sebe. Zbog toga je neizmerno važno održavati unutrašnji prostor čistim. 

Šta je prava nesebičnost?

Nesebičnost je stanje koje dolazi iz srca. Kada počnemo da funkcionišemo iz stanja Bezuslovne ljubavi, spontano ćemo služiti i drugima. Kada pogledamo ljudsko biće, ono uvek služi, bez obzira da li je to iz ljubavi ili zato što tako mora. Mi služimo šefa, instituciju, ali to nam ne donosi zadovoljstvo. Ali kada počnemo da služimo svoju dušu, tada osećamo zadovoljstvo. Kada služimo svoju dušu, tada počinjemo da funkcionišemo iz stanja Bezuslovne ljubavi. Kao što ljudi poprimaju osobine drugih ljudi družeći se sa njima, tako se poprimaju i osobine duše kada se družimo sa njom. Karakteristika duše je da, baš kao gorivo u kolima, pomaže putovanju, ali vam ne govori kuda da idete. No, bez nje uopšte ne možete ni putovati.


Čovek je orijentisan na posedovanje, misli da ono što osvojimo ostaje sa nama. Međutim, kada odemo na groblje videćemo da oni koji tamo spavaju nisu ništa odneli sa sobom. Tokom života jurimo za onim što mislimo da će nam doneti sreću, ali je ne hvatamo. Suština duhovnosti je jednostavna, ono što vas uzdiže je duhovnost, ono što vas vezuje i čini težim, nije duhovnost. Dakle kada pomognete nekome, osećate se bolje, to vas uzdiže. Nije bitno koliko doprinosite, služite samo prema svom kapacitetu. Nekada je i šolja čaja pomoć. Glavno je da služite srcem. Nesebično služenje treba da je spontano, ne zato što neko drugi to isto radi, već zato što vi to tako hoćete.

Dešava se često da ljudi pomažu drugima, pritom zaboravljajući na sebe. Tada dolaze u situaciju da budu iskorišćeni, ili da odmognu sebi.  Kako pravilno razumeti služenje drugima i služenje sebi, odnosno kako to dvoje pravilno ujediniti?

Darežljivost počinje od kuće i porodice. Kada idete u vatru da spasete nekoga iz požara, kažu vam da stavite masku sa kiseonikom prvo na svoje lice, pa tek onda da idete da spasavate druge. Ako ne možete pomoći sebi, ne možete pomoći ni drugima. Ne kažem da treba biti sebičan, već treba biti samodovoljan i moći izdržavati sebe. Tek onda možemo pomoći drugima.  Davljeniku ne treba drugi davljenik. Prva i najvažnija stvar je da vodite računa o sebi, svojoj porodici i svom domu. To je naša dužnost i ona se ispunjava prvo prema svojoj porodici, pa tek onda prema društvu.


Druga bitna stvar kada se pomaže drugima je voditi računa da li stvaramo zavisnost od naše pomoći kod te osobe ili joj pomažemo da stane na noge i prohoda. Kada konstantno pomažete nekome, a on postaje lenj i nemaran, onda takva pomoć nije uputna. To ne pomaže društvu. Potrebno je dati ljudima moć da postanu nezavisni i da mogu sami sebe da izdržavaju. Zato je bitno ne samo da pomažemo, već da znamo kako to radimo i sa kojim efektom. 
Mi treba da vodimo računa o sebi, isto kao što i drugi ljudi treba da vode računa o sebi. 
Kada pokušavamo da usrećimo druge i dajemo više nego što možemo, gubimo svoju ravnotežu, i tada izražavamo bes i nervozu. Stoga je potrebno isporučivati u skladu sa svojim kapacitetom.


Na koji način izbeći stanje očekivanja i posledice koje ono nosi?
 
Treba planirati sa raspoloživim resursima i ostati fleksibilan. U suprotnom, ako nam se plan nije ostvario, razočaraćemo se. Treba sačuvati mir. Budi fleksibilan, reka nas svakako nosi ka okeanu.
Što smo fleksibilniji, svrha će nam biti jasnija.

Šta je naša svrha?

Osnovna svrha za svako ljudsko biće je spoznati zašto smo došli ovde, zbog kakvih iskustava.
Za vas je sve ono što ste doživeli do sada i što ćete doživeti od sada, vaša svrha. Kada vaše prisustvo na Zemlji unese svetlost u druge živote, vaša svrha će biti još jača.

Milan Bojić za magazin Sensa